Umrla je jučer, danas bila dženaza

Umrla je jucer.
Danas bila dzenaza. 
Jutros sam mami pocistila po kuci. Nama ce doci na kafu kad se sve to zavrsi. Tevhid je poslije podne bio. 
Poslije podne namaza Carica i ja smo odspavale jednu turu. Nase noci su duge, san isprekidan. 
Dosli su kod nas. 
Kazu da je rucak bio odlican. 
Otac s ironijom prica kako je “meni” bio glavna tema i kako su se svi oko toga zabavili. Bilo je svih vrsta kolaca,šampita, krempita, baklava, burek motani, burek polagani sa suhim mesom, sirnica, sarma,… grah je bio dobro raskuhan,maslanica je bila sa domacom piletinom.
Bio joj je i sin.
– A onaj drugi – pita tetka (koja nije vidjela drugog sina).
Svi sute. 
Drugog sina niko nije vidio. Nije dosao na dzenazu, kako im je promaklo….u tisini odmahuju glavama.
…dok k’o iz topa ne progovori rodicin sedmogodisnjak:
– Bio je i Mustafa… i njemu su svi cestitali.
Toliko o nasim obicajima.
Strinu malo ko da je pomenuo. Ona je ta koja je umrla.