SUBHANALLAH, MEJJITU IZ OKA POTEKLE SUZE

SUBHANALLAH, MEJJITU IZ OKA POTEKLE SUZE

Šejh Abas Betavi koji već 26 godina kupa mrtvace u gasulhani u Džiddi, priča ono što se njemu tokom svih ovih godina desilo: “Pred sam početak hadža, nazvaše me sa aerodroma u Džiddi i rekoše mi da je u avionu umro jedan mlad čovjek. Odmah smo stigli tamo te ga stvaili u automobil i dovezli u gusulhanu. Okupali smo ga i zamotalu u kefine te spremili za dženazu. Pred polazak ka džamiji, javiše mi da mu dolazi njegov otac i brat da ga vide, jer je umro u avionu sam a htio je obaviti hadž.

Pred gusulhanu je došao stari dedo oslanjajući se na štap te brat od umrlog. Dedo je tražio da vidi svoga sina zadnji put. Kad sam mu otkrio lice, dedo je pao po njemu, vidjelo se da ga je njegova iznenadna smrt teško pogodila. Dok ga je njegov otac ljubio po obrazima, iz desnog oka umrlog su potekle suze. SubhanAllah, mejjit ne može da plače, pomislih da nije ostalo ovde dok sam ga kupao, pa sam maramicom mu dobro obrisao oko, ali opet je suza potekla.

Kad smo stigli u Mekku, otac je opet tražio da ga vidi, ja sam mu otkrio lice i opet je iz njegovog desnog oka potekla suza..svi su to vidjeli. Taj dan mu je klanjana dženaza u Haremu a bilo je oko 2 miliona ljudi. Koja čast…

Nakon nekog vremena odlučio sam da posjetim tu porodicu i da ih obiđem u žalosti. Mene je zanimao njegov život. Pitao sam njegovog brata o njemu. On mi reče da je bio poput i ostalih, namaz, post, učenje Kur’ana, ali je od nas sviju posebnu pažnju posvečivao roditeljima koji su stari i iznemogli. On kaže: “Naš otac od kad je oslabio na nogama, nikada nije na njima otišao do WC-a, nego bi ga on uzmi u naručje i odnesi tamo i sačekaj i opet ga vrati, njega i majku je hranio svojom rukom, uz njih je bio dan i noć, ako bi oni uzdahni, on bi bio pored njih…mislim da su one suze, tuga što se rastavlja od roditelja. A Allah zna najbolje.”

putem-islama