Samo za oženjene i udate

Nakon što je šejh Ragib razveo svoju suprugu Nedžijju, rekao joj je: ”Idi u kuću svojih roditelja!” Ona je odgovorila: ”Neću ići u kuću svojih roditelja, samo me mrtvu odavde možeš odvesti mojoj kući!” Ragib je bio uporan, ljutito je rekao: ”Ja sam te razveo i napusti moju kuću! Nemam nikakve potrebe za tobom!”

Ali je i njegova supruga Nedžijja također bila uporna, pa je samouvjereno odgovorila: ”Neću izaći iz ove kuće, niti je tebi dozvoljeno da me istjeraš dok mi ne prođe postrazvodni priček (iddet) i dužan si da me u tom periodu izdržavaš.” Ragib je bio izvan sebe od srdžbe i bijesa. Nije znao šta da radi, samo je kroz zube prosiktao: ”Ovo je drskost, bezobrazluk i nedostatak stida!”

Nedžijja mu je odgovorila: ”Ako je moj govor bestidan, šta onda kažeš na Allahove riječi: ”O vjerovjesniče, kada htjednete žene da pustite, vi ih u vrijeme kada su čiste pustite, a onda vrijeme koje treba da prođe brojte i Allaha, Gospodara svoga, bojte se. Ne tjerajte ih iz stanova njihovih, – a ni one neka ne izlaze -, osim ako očito sramno djelo učine. To su Allahovi propisi. Onaj ko Allahove propise krši sâm sebi nepravdu čini. Ti ne znaš, Allah može poslije toga priliku pružiti. (Et-Talak, 1.). Da možda i ovo za tebe nije bestidan govor!?” Ragib je ostao bez teksta. Uzeo je svoj kaput, snažno ga otresao, a zatim otišao od nje, govoreći: ”Allaha mi, ovo je prava nezgoda!”

Nedžijja se na to samo nasmijala, kao da se ništa nije ni desilo. I onda je stvar uzela u svoje ruke. Svaki dan je besprijekorno čistila kuću i svaki dan je oblačila novu odjeću i mirisala se najljepšim mirisima, a zatim je sjedala kod vrata pored kojih je on morao proći i kada izlazi iz kuće i kada ulazi u kuću.

Ragib je tom izazovu odolijevao pet dana, više nije mogao. Peti dan joj se vratio i legao sa njom, ali opet nije prozborio nijedne riječi. Jedanput je Nedžijja zakasnila sa doručkom, pa joj je ljutito rekao: ”Opet mi uskraćuješ moje pravo! Takvo ponašanje ne dolikuje ženi vjernici.” Odgovorila mu je smireno i dostojanstveno: ”Nađi sedamdeset isprika za brata muslimana (u ovom slučaju za sestru muslimanku) prije nego ga osudiš. To je bolje za tvoju dušu (bit ćeš rahatniji) i čišće za tvoju vjeru. Onaj ko ima lijepo mišljenje o ljudima zadobije njihovu ljubav.”

Ragib nije obraćao pažnju na njene riječi već je samo rekao: ”To te ne može opravdati u tvom uskraćivanju moga prava. Zar si zadovoljna da izađem iz kuće bez doručka?!”

Nedžijja mu je odgovorila: ”Jedno od svojstava iskrenog vjernika je i istinsko zadovoljstvo sa onim što mu je Allah dao, pa makar bilo i neznatno. Muhammed, s.a.v.s., rekao je: ‘Spašen je onaj ko je pokoran Allahu, ko je opskrbljen sa nafakom koja mu je dovoljna i kome Allah podari zadovoljstvo sa onim što ima.’ Ni to nije urazumilo Ragiba, već je drsko odgovorio: ”Neću ništa jesti i gotovo!”

Razočarana zbog muževe tvrdoglavosti, Nedžijja mu je rekla: ”Ti, izgleda, opet nisi naučio lekciju.”

Šejh Ragib se nije osvrtao na to što ona govori, već je ljutit izašao iz kuće, zalupivši vratima za sobom. Kada se naveče vratio sa posla, nije želio da legne s njom u istu postelju već je legao pored kreveta dok je ona spavala na krevetu. Ustrajavao je u svojoj ljutnji deset dana i deset noći. Deseti dan Nedžijja je pripremila njemu najdraže jelo, a naveče je obukla najljepše i najizazovnije intimno rublje, namirisala se i legla u krevet. Rašid je po običaju, na početku noći legao pored kreveta, a onda se u neka doba popeo na krevet i legao pored supruge.

Ona se slatko nasmijala  i upitala ga: ”Što si došao?” Nespretno je odgovorio: ”Pa, samo sam se prevrnuo.” Nedžijja je dobacila: ”Čuj, prevrnuo se! Valjda se može prevrnuti sa kreveta na pod, a ne sa poda na krevet.”  Tada se i Ragib nasmija i rekao: ”Magnet na krevetu bio je jači od zemljine sile teže na podu.” Zatim je presretan dodao: ”Kamo sreće da su sve žene kao ti, Nedžijja! Nikada nijedan čovjek ne bi razveo svoju ženu i sve moguće bračne probleme bi riješio bez loših posljedica. Istinu je rekao Muhammed, s.a.v.s.: ‘Koja god žena bude strpljiva na lošem ponašanju i ahlaku svoga muža, Allah će joj dati nagradu poput nagrade Asje bint Muzahim, faraonove supruge.’ Ti si meni, Nedžijja, bila divna podrška i pomoć u pokornosti Allahu, pa neka te zbog toga Allah nagradi najljepšom nagradom i neka nas do smrti ne rastavi.”

Eto, tako blagost pobjeđuje srdžbu. Nedžija je bila žena koja je posjedovala emotivnu i društvenu pronicljivost. Znate li da u svakoj ženi živi Nedžijja? Svaka žena koja je iskrena u svom vjerovanju i koja skrušeno doziva svoga Gospodara u ibadetima i dovama, ona je zapravo Nedžijja (prisni i pouzdani drug i prijatelj). Zato, sestro muslimanko, potrudi se da u svojoj kući budeš prava pravcata ”Nedžijja”.
PREVEO: ABDUSAMED NASUF BUŠATLIĆ
saff.ba