Nasrudin hodža i sir

Priča se kako je Nasrudin hodža jednoć bio kod jednog bega kao gost na ručku. Između ostalog dođe mu na pamet i zaišče da mu donesu malo sira, te počne sir hvaliti i reče: „Sir je veoma lijepa stvar, otvori ištah (apetit), iza njega slatko se voda pije, kud god čovjek pođe, lahko ga može sa sobom nositi.“

Tako hodža hvali sir, a dođe sluga i kaže: „Bogme nema u kući sira, a ako zapovijediš, možemo iz čaršije donijeti.“

Čim to hodža čuje, odmah primjeti: „Baš i ne treba, jer za sirom se mnogo vode pije, pokvari želudac, prejede se čovjek pa ne zna šta da čini.“

Na to će beg hodži: „Molim te, kako ću se ja odsad vladati spram sira?“

Reče hodža: „Da ti pravo kažem, kad imadneš sira, onako se vladaj kao što sam prvo kazao, a kad ne imadneš, vladaj se kao što sam sad rekao.“

Izvor: M. Kapetanović Ljubušak, Istočno blago II, Svjetlost, Sarajevo, 1987., str. 93