Lažni hadis koji upozorava na laganje

Koliko puta smo mogli čuli hatibe, vaize, pa čak i neke učene insane da upozoravaju na laganje i dokazuju veličinu grijeha laganja u odnosu na grijeh zinaluka i krađe sa sljedećim hadisom:…

Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Da li mu’min čini zinaluk?“ „Da“, odgovori on. Kaže: „Da li mu’min krade?“ „Da“, odgovori on. „A da li mu’min laže?“, upita. „Ne“, odgovori on.

Izvor i ocjena hadisa

Potpun tekst hadisa je sljedeći: Prenosi Abdullah ibn Džera da je upitan Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Da li mu’min čini zinaluk?“ „Nekad to učini“, odgovori on. Kaže: „Da li mu’min krade?“ „Nekad to učini“, odgovori on. „A da li mu’min laže?“, upita. „Ne“, odgovori on, sallallahu alejhi ve sellem. Zatim je dodao (riječi Uzvišenog): „Usuđuju se da laži izmišljaju samo oni koji u Allahove riječi ne vjeruju“ (En-Nahl, 105).

Bilježe ga Ibn Džerir Taberi u „Tehzibul-asar“ (1/135, br. 244) i Ibn ‘Asakir u „Tarihu Dimešk“ (6/272). Lanac prenosilaca je: od J’ala ibn el-Ešdeka od Abdullah ibn Džerada, a on od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Hadis je hipokrifan, tj. krivotvoren i lažan. Jer je ravija J’ala ibn el-Ešdek lažljivac, tj. osoba koja je izmišljala hadise, a ravija Abdullah ibn Džerad medžhul, tj. nepoznat ravija.

Kaže Ibn Hadžer u „Lisanul-mizan“ (3/266): „Nije vjerodostojan hadis od Abdullah ibn Džerada jer je u rivajetu od lažljivca J’ala ibn el-Ešdeka. Kaže Ebu Hatim: Od njega nije poznat nijedan vjerodostojan hadis“.

Kaže Zehebi u „Mizanul-i’atidal“ (4/71): „Hadis od Abdullah ibn Džerada nije vjerodostojan jer je u rivajetu od lažljivca J’ala ibn el-Ešdeka“.

Kaže El-Hesemi u „Medžme’al-zevaid“ (3/209): „U njegovom senedu je ravija J’ala ibn el-Ešdek, a on je lažljivac“.

Kaže Ibn ebi Hatim u knjizi „El-Džerhu vet-ta’dil“ (9/302): „Upitan je Ebu Zur’a o J’ala ibn el-Ešdeku, pa je odgovorio: On po meni ne govori istinu, nije ništa. Došao je u grad er-Rekku i rekao: Vidio sam čovjeka od ashaba Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, ime mu je Abdullah ibn Džerad. Na osnovu toga je dobio imetka. Zatim je izmislio 40 hadisa, a Abdullah ibn Džerad nije poznat (niti kao ashab niti uopše)“.

Nema sumnje, nakon navedenog o ravijama hadisa, da je hadis sa ovim tekstom izmišljen.

Slični hadisi

Prenose se dva hadisa koji imaju neke sličnosti sa gore spomenutim hadisu:

Prvi hadis:

Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Može li mu’min biti kukavica?“ „Da“, odgovori on. Pa je upitan: „Može li mu’min biti škrtac?“ „Da“, odgovori on. Zatim je upitan: „A može li mu’min biti lažljivac?“. „Ne“, odgovori on.

Hadis bilježi Malik u Muvetteu (2/990) i Bejheki u „Šu’abul-iman“ (4472).

Hadis je slab, jer je mursel, tj. u čijem lancu nedostaje ashab. Ravija Safvan ibn Sulejm prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a on pripada srednjoj klasi tabi’ina. Kaže Ibn Abdulberr u „Et-Tamhid“ (16/253): „Nije mi poznat ovaj hadis sa ovim tekstom da ima vjerodostojan, potpun lanac prenosilaca, a ovaj rivajet je hasen (dobar kao mursel). Njegovo značenje je: da mu’min ne može biti lažljivac u smislu da kod njega preovlađuje laž tako da skoro ne govori istinu. To nije od ahlaka mu’mina. A da mu’min može biti kukavica i škrtac, to ukazuje da kukavičluk i škrtost ponekad budu u mu’minu. A to su dva pokuđena svojstva od kojih se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, utjecao Allahu“.

Drugi hadis:

Od Ebu Umame i S’ad ibn ebi Vekkasa, radijallahu anhuma, se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Svako svojstvo je mu’minu prirodno osim pronevjere (izdaje) i laganja“.

Bilježi ga od Ebu Umame, radijallahu anhu, Ahmed i Ibn ebi Šejbe, a od S’ada, radijallahu anhu, Bejhebi i Ebu J’ala. Slabim su ga ocijenili Ebu Zur’a, Albani, Šu’ajb Arnaut i mnogi drugi.

Napomena: Treba naglasiti da ova dva slaba hadisa ne mogu podupirati značenje prvog lažnog hadisa, jer su im tekst i značenje različiti. Razlika u tekstu: u lažnom hadisu se upoređuje zinaluk i krađa sa laganjem, a u prvom slabom hadisu se upoređuje kukavičluk i škrtost sa laganjem, dok se u zadnjem negira da su svojstva pronevjere i laganja od prirode mu’mina. Razlika u značenju: u lažnom hadisu se misli na laganje koje nije stalna osobina, dok se u dva slaba hadisa pod laganjem misli na laganje kada ono postane karakterka osobina.

Sporno značenje lažnog hadisa

Nekada se desi da lažni hadis ima ispravno i prihvatljivo značenje iako je lažan, međutim to nije slučaj kod ovog lažnog hadisa.

Naime, značenje ovog lažnog hadisa je potpuno neprihvatljivo sa šerijatske strane, jer po tom lažnom hadisu veći je grijeh da mu’min jednom slaže nego da učini blud ili ukrade. A po idžmau učenjaka zinaluk i krađa su od velikih grijeha. Dok se učenjaci razilaze oko grijeha laganja, mimo laganja na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da li je to veliki grijeh ili mali.

Nije dozvoljeno navoditi i širiti ovaj lažni hadis zbog sljedećih razloga:

1 – zbog toga što je lažan i krivotvoren,

2 – što se u njemu umanjuje grijeh zinaluka i krađe, a oni su veći grijesi od laganja.

Prema tome, nije dozvoljeno dokazivati sa ovim hadisom zabranu laganja niti ga spominjati osim radi upozorenja na njegovu krivotvorenost. Ve billahi tevfik.

Dr. Zijad Ljakić – www.ehlus-sunne.ba