Džin se krio u psu

Već pola godine, svako četeres’ dana, dolazi mi skroz ljubazan bračni par na rukju, on Turčin a ona Švabica, oboje pedesetih godina. Ona je još na prvoj rukji pokazala reakcije; džinn joj u tijelu izaziva različite bolesti pa sam nakon rukje, po običaju, dva čejreka sahta uputio za da’wu. Rekli su mi da imaju psa u stanu, crn k’o ugarak…

Spomenuh joj, iako nije muslimanka, da mi Muslimani nikako ne držimo pse u kući ili u stanu kao kućne ljubimce, jer nam je to zabranjeno, te da je takva kuća prokleta, jer u nju ne ulaze meleki, da džinni vole da se kriju u psu jer tako preko psa dobivaju ogromnu pažnju, ljubav i maženje, što džinni veoma vole, i iz psa, u njemu prikriveni, napadaju ukućane! Čak ima mišljenja da je crni pas ustvari džinn.

Obratio sam pažnju, da sve dok je pas u kući, ona neće ozdraviti. Klimnula je glavom i rekla da je pas već trin’es’ godina s njima i da ga tako starog ne može nikom prodati i da sama ne zna šta da radi, ali je i ona često puta osjetila i vidjela čudno ponašanje psa. Kako je počela “naučenom vodom” prskati po stanu, osim po sobi gdje se nalazio pas, on više nikad nije dolazio u druge sobe. Bio je jako nemiran kada bi ona pustila CD sa Kur’anom ili kada bi naglas čitala zaštitne dove.

Danas na rukji nije imala skoro nikakve reakcije. Rekla mi je da je psu davala vode koju je i sama pila a na koju je čitala dove koje sam joj dao kao terapiju. Pas je “povraćao” skoro dnevno bijelu masu i na kraju se tako razbolio da veterinar nije znao šta mu je, pa je preporučio da ga “uspavaju” injekcijom.

Od tog dana se ona potpuno dobro osjeća, iako bi zapravo trebala biti tužna zbog smrti psa, koji je više od desetljeća proveo u njenom stanu. Ne bole je zglobovi niti želudac, prestala glavobolja… Subhanallah!
Poklonio sam joj ilmihal na njemačkom i preporučio islam, ne zato što Islam treba nju, nego zato što ona treba Islam!
______________________

Maimuna izvještava da je jedno jutro Poslanik alejhiselam bio tih i tužan. Maimuna je rekla: “Allahov poslaniče, vidim da nisi raspoložen.” Allahov poslanik je odgovorio: “Džibril mi je obečao da će doći većeras, ali nije došao. Allaha mi, on nikad ne krši obećanje”, i Poslanik je proveo dan u tuzi. Tada se dosjetio da je bilo jedno pseto ispod njihove kolibe. Naredio je i ono je uklonjeno. Tada je uzeo malo vode i isprao mjesto gdje je bilo kuče. To veće Džibril je došao. Poslanik mu je rekao: “Ti si mi obećao da ćeš doći sinoć”. “Da”! Reče Džibril, ali mi ne ulazimo tamo gdje je pas ili slika!”

hfz. Abdullah Seferagić