DOK SMO MUŽ I JA ŠETALI KROZ JEDAN GRAD U AUSTRIJI UŠLA SAM U RADNJU TRAŽEĆI DA MI POKAŽU NAKIT NAKON TOGA PRODAVAČICA JE

Setam sa mojim muzem kroz jedan mali turisticki gradic u Austriji…stizemo do jedne simpaticne zlatarne…muz me uzima za ruku i uvodi unutra…ostavlja me nasamo sa prodavacicom i odlazi na drugu stranu te radnje…zena sa druge strane pulta iznosi mi predivan nakit i pokazuje, ali me neprekidno mjerka…

“Htjela bih vas nesto upitati” rece zena…podizem pogled sa nakita i klimam glavom u znak odobrenja… “Zasto ste zamotani u odore i marame”. Nasmijesila sam se i rekla joj: “Odgovorit cu vam na pitanje, ako vi meni najprije nesto odgovorite…”

Zena se nasloni radoznalo na pult… “Imate li vi dijamante u ovoj radnji?” – pitam je…”Imamo”-kaze zena… “A gdje vam stoje?” – pitam je opet… Zena se okrenu, otvara kljucom jedan regal iza sebe i iznosi predivnu drvenu kutiju oblozenu svilom, te razotkriva dijamante iz svile…

“E sad vi meni odgovorite, zasto ste zamotali svoje dijamante u svilene maramice?” “Pa zato sto su dragocijeni”…kaze zena i gleda me upitno… “E vidite, bas zato sam i ja zamotana u odore i marame…”

Ostala je tako zamisljena jos dugo stajati za pultom…ne znam da li je shvatila sta sam joj htjela reci…ali se iskreno nadam da sam je potakla na razmisljanje.

NUM