Da li je događaj o džinnu u liku čovjeka koji je studirao na Islamskom Univerzitetu u Medini istinit?

Zahvala pripada Allahu i neka je salavat, selam i bereket na Njegovog roba i poslanika, našeg vjerovjesnika Muhammeda sina Abdullaha, na njegovu časnu porodicu, ashabe i sve one koji ga vole i brane.
Pročitao sam događaj koji je spomenut u knjizi “Pitanja šejha dr. Se’ida b. Vehfa el-Kahtanija, Allah ga sačuvao, upućena šejhu Abdul-Azizu b. Bazu, Allah mu se smilovao” koji glasi: “Ebu Jusuf Ahmed b. Abdul-Halik el-Gamidi iz grada Baha, koji je bio vozač šejha Ibn Baza tokom njegovog boravka u Medini, obavjestio me je 1420 g.h. u gradu Baha rekavši: ‘Bio sam šejhov vozač u Medini. 1384. g.h. na Univerzitetu bio je jedan student iz Afrike koji se zvao Omer. Živio je u internatskoj sobi dužine šest metara. Jedne prilike mu je u sobu ušlo nekoliko kolega, nakon čega Omer reče jednom od njih da pritvori vrata. Kako kolega ne pritvori vrata, Omer se naljuti i sa kreveta koji je bio udaljen od vrata 6 metara, pruži svoju ruku koja se izduži do brave vrata i pritvori ih, pa je nakon toga vrati u prvobitno stanje.

Uplašene i usplahirane, njegve kolege otišle su kod tadašnjeg rektora Islamskog Univerziteta šejha Ibn Baza i obavjestili ga o događaju. Šejh Ibn Baz je zatražio je da se dovede Omer. Kada je došao i stao pred šejha upitao ga je: ‘Allahom te kunem, jesi li džinn ili čovjek?’, na što mu Omer odgovori: ‘Džinn sam, tako mi Allaha, šejhu, došao sam na Islamski Univerzitet u Medini tragajući za znanjem, pa nemoj me istjerati sa njega i uskratiti mi znanje!’, ‘Ostani, nije problem, ali pod uslovom da ne mijenjaš svoj lik!’ – odgovori mu šejh Bin Baz, tj. da ostane u liku čovjeka. I ostavi ga šejh da studita i dalje na Univerzitetu. Ebu Jusuf, lični vozač šejha Bin Baza, dalje prenosi: ‘Često bih Omera prevozio autom iz njegove sobe do Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, džamije i vraćao ga nazad u internat.’ Rekao sam mu: ‘Iako si znao da je džinn!?’ Reče: ‘Allaha mi, vozio se sa mnom a znao sam da je džinn!’ Priupitao sam: ‘Šta je se desilo s njim naknadno?’ ‘Zadnje što znamo o njemu da je preuzeo diplomu lično od šejha Ibn Baza.’ – odgovori. Ebu Jusuf, kada me je obavjestio o ovome, u prisustvu su bili šejhovi Abdullah b. Salih el-Kusajjir i dr. Abdullah b. Abdul-Aziz el-Hudajr, te sinovi Abdur-Rahman i Abdul-Aziz – Allah ga prosvijetlio. Tada je Ebu Jusuf bio penzionisan i nije više vozio šejha, ali se šejh zauzeo za njega da, kao penzionisan, radi pri davetskom centru u Bahi 1420 h.g.”
Nakon što sam pročitao ovaj događaj, nazvao sam telefonom šejha Se’ida (autora knjige) začuđen spomenutim događajem o kojem ništa nismo znali sve do poslije smrti šejha Ibn Baza, rahimehullah, niti je to iko spomenuo, mimo ovog vozača, od onih koji su imali dugogodišnji bliski kontakt sa šejhom Abdul-Azizom b. Bazom, rahimehullah.
Nakon što sam dobio broj od ovog vozača, Ebu Jusufa, stupio sam s njim u kontakt i potvrdio je spomenuti događaj. Rekao sam mu: ‘Ovaj događaj niko drugi ne prenosi mimo tebe!?’, pa mi je spomenuo jednog od studenata, koji je tada studirao, koji zna za taj događaj, a koji je sada, također, u penziji, nakon što je bio profesor na Univerzitetu. Kada sam ga nazvao nije potvrdio spomenuto rekavši: ‘To da je istina znao bi taj, taj i taj!’ tj. šejhovi koji su bili bliski sa šejhom Ibn Bazom, rahimehullah.
Nakon toga nazvao sam šejha Se’ida b. Vehfa el-Kahtanija (autora knjige) i obavjestio ga o rezultatu mog istraživanja, te je obećao da će izbrisati spomenuto u narednoj štampi ovog djela.
Nevjerodostojnost ovog događaja pojašnjavaju i sljedeće činjenice:
Prva: Ovako čudan događaj, kada bi se desio izazivao bi veliko interesovanje za njegovim prenošenjem i širenjem među ljudima, isto kao kada bi imam pao sa minbera za vrijeme hutbe, nemoguće je da to zna samo jedan čovjek, nego bi bilo poznato svima.
Druga: Niko nije znao za ovaj događaj, osim nakon dugog perioda (od šejhovog boravka u Medini), i nakon smrti šejha Ibn Baza, koji je preselio na ahiret u muharremu 1420 h.g.
Treća: Prisustvo džinna na naučnim halkama i predavanja nema potrebe da bude u liku čovjeka, kao što je tražio ovaj navodni džinn, nego oni to rade u liku i stanju u kojem su stvoreni. Za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dolazili su i slušali Kur’an u svojim stvarnim likovima i stanjima, kao što je spomenuto u suri El-Ahkaf i El-Džinn, a Allah nas je obavjestio o njihovom ocu Iblisu: “On vas vidi, on i vojske njegove, odakle vi njih ne vidite.” (El-E’araf, 27), i rekao je: “Pa zar ćete njega i porod njegov, pored Mene, kao prijatelje prihvatiti, kad su vam oni neprijatelji?” (El-Kehf, 50)
Četvrta: Nije mi poznato da nešto (od dokaza) upućuje na ovakvo čudno ponašanje džinna kada se pretvore u lik čovjeka, kao što se spominje za ovog džinna da mu se ruka izdužila 6 metara kako bi zatvorio vrata. Šejtan koji je došao Ebu Hurejri, radijallahu anhu, i krao hranu nije pokazao nikakav postupak suprotan uobičajnom ponašanju ljudi.
Peta: U ovom događaju spominje se da je ovaj džinn ostao na Univerzitetu sve do kraja svog studiranja i da je diplomu lično preuzeo od šejha Ibn Baza, rahimehullah. Šejh nije imao običaj da lično uručuje diplome studentima, nego su, u to vrijeme, diplome preuzimali od šejha Ibrahima el-Husajjina, rahimehullah, koji je bio glavni zaduženi za ispite.
Zaključak je da se ovaj čudni događaj ne može prihvatiti oslanjajući se na ovaj jedini izvor.
Neka je Allahov salavat, selam i berelet na Njegovog roba i poslanika, našeg vjerovjesnika Muhammeda, na njegovu časnu porodicu i sve ashabe.
Uvaženi šejh
Abdul-Muhsin b. Hamed el-Abbad el-Bedr, hafizehullah
muhaddis Medine, nekadašnji rektor Isl. Univerziteta i prof. na njemu preko 50 god.
Izvor: www.al-abbaad.com
Prijevod: Amir I. Smajić