Allah štiti Svoju Kabu

Hatib: Nezim Halilović Muderris

Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je Allah štiti svoju Kabu. Za istu sam se opredijelio jer su prošloga petka zločinci Husi iz provincije Sad iz Jemena na Meku lansirali balističku raketu „burkan-1“, koju su hvala Allahu, dželle še’nuhu, 65 kilometara od Meke presrele i oborile snage vazdušne odbrane Kraljevine Saudijske Arabije.

Ibn Ishak kaže: “Kada je Allah, subhanehu ve te’ala, poslao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, On je jednu od blagodati Svojih i dobrote Svoje prema Kurejšijama spomenuo i to što je od njih odvratio Abesince i tako im produžio vijek o čemu govori Sura El-Fil:

أَلَمْ تَرَ كَيْفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِأَصْحَابِ الْفِيلِ(1) أَلَمْ يَجْعَلْ كَيْدَهُمْ فِي تَضْلِيلٍ(2) وَأَرْسَلَ عَلَيْهِمْ طَيْرًا أَبَابِيلَ(3) تَرْمِيهِم بِحِجَارَةٍ مِنْ سِجِّيلٍ(4) فَجَعَلَهُمْ كَعَصْفٍ مَأْكُولٍ(5)

Zar nisi vidio šta je s’ gospodarima slona Gospodar tvoj učinio?!(1) Zar lukavstvo njihovo nije upropastio(2) i protiv njih jata ptica poslao,(3) koje su na njih grumenje gline okamenjene bacale,(4) pa ih On kao lišće crvotočno učinio?(5) (Sura El-Fil)

U godini u kojoj je rođen Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Allah, dželle še’nuhu, je uništio Ebrehu i njegovu vojsku. Naime Ebreha je u gradu San’a sagradio Hram kojem po veličini i obliku nije bilo sličnog, pa je napisao Nedžašiju: „O kralju! Sagradio sam ti takav Hram kakav nije sagrađen niti jednom kralju prije tebe i neću se proći sve dok njemu ne privučem arapsko hodočašće Kabi!“

Kada se među Arapima pročulo za to njegovo pismo, jedan od Nese’ija se jako rasrdio te otišao do San’e, u Hramu obavio fiziološku potrebu i odmah se vratio kući.

Ebrehu je to jako naljutilo i zakleo se da će otići u Meku i srušiti Kabu. Naredio je Abesincima da se pripreme i krenu za njim. Sa sobom su poveli mnogo slonova.

Kada su Arapi saznali za to, osjetili su veliki strah, što zbog Kabe, Allahove svete kuće, što zbog sebe.

Protiv Ebrehe se digao najviđeniji čovjek Jemena, njihov kralj Zu Nefr. On je svoj narod, kao i sve Arape koji to žele, pozvao u rat protiv njega i njegova pohoda sa ciljem rušenja Kabe. Sa svima koji su mu se odazvali on je izašao pred Ebrehu i napao ga, ali je doživio poraz i tom prilikom je zarobljen.

Ebreha je nastavio svoj pohod i kada je bio u području plemena Has’am, tu mu se suprotstavio Nufejl bin Habib El-Has’ami sa dva ogranka svoga plemena Sehran i Nahis, te sa još nekim drugim arapskim plemenima koja su pristala uz njega. Ebreha je i njih porazio, a Nufejl je zarobljen.

On se ipak saglasio sa Ebrehom i pošao sa njim da mu pokazuje put! Dok je prolazio kroz Taif, pred njega je izašao Mes’ud bin Mu’attib, sa još nekim ljudima iz plemena Sekif i rekao mu: “Kralju, mi smo robovi tvoji, slušamo te i mi ti se ne protivimo. Međutim, ova naša kuća (tj. Lat) nije ona koju ti želiš. Ta se nalazi u Meki i mi ćemo s’ tobom poslati čovjeka koji će ti pokazati put!” Ebreha ih tako nije dirao. Sa njim su poslali Ebu Rigala i on mu je bio vodič prema Meki. Ali, kada su stigli u Mugammes Ebu Rigal je umro. Njegov kabur Arapi u Mugammesu do današnjeg dana gađaju kamenjem.

Stigavši u Mugammes, Ebreha je poslao jednog El-Esveda bin Mafsuda, Abesinca, da kao predhodnica ode u Meku. U Tihami je oteo velika stada deva, koje su pripadale Kurejšijama i još nekim plemenima, a samo od Abdu-l-Muttaliba bin Hašima oteo je dvije stotine deva.

U početku su se plemena: Kurejš, Kinana, Huzejl i druga koja su živjela u blizini Kabe, namjeravala suprotstaviti Ebrehi, ali su ubrzo zaključila da za takvo nešto nisu dovoljno snažni, pa su odustala.

Ebreha je u Meku poslao Hunata El-Hamjerija i naredio mu: “Raspitaj se ko je najviđeniji i najcjenjeniji čovjek tamo, pa kada ti ga pokažu, ti mu reci: “Kralj ti poručuje: „Nisam došao da sa vama ratujem, već samo želim srušiti tu Kuću. Ukoliko nam se ne suprotstavite, znajte da tada neću proliti vašu krv!” Ako rekne da ne želi ratovati sa mnom, ti onda dođi sa njim!”

Hunatu su u Meki kazali da je najcjenjeniji čovjek Meke Abdu-l-Muttalib ibn Hišam. Odmah je otišao do njega i ispričao mu sve što mu je Ebreha naredio. Abdu-l-Muttalib je na to odgovorio: “Mi, Allaha mi, ne želimo ratovati sa njim, niti za to imamo snage. Ovo je Allahova sveta kuća i kuća Njegova prijatelja Ibrahima. Ako On Ebrehu spriječi, pa to je Njegova kuća i Njegova je svetinja, a ako ga pusti, tako mi Allaha mi je ne možemo braniti!” Hanut reče: “Hajde sa mnom do Ebrehe! Naredio mi je da pođeš sa mnom”.

Abdu-l-Muttalib je pošao, sa nekoliko svojih sinova. Čim su stigli u Ebrehin logor, on je pitao za Zu Nefra koji mu je bio veliki prijatelj. Saznavši gdje je, odmah je otišao do njegove ćelije. Upita ga Abdu-l-Muttalib: „Vidiš li ti ikakva izlaza, Zu Nefre, iz ove nevolje?“ Zu Nefr reče: „Kakav izlaz može vidjeti zarobljenik, koji je u rukama kralja i svakog jutra ili večeri čeka da ga on pogubi!? Zaista ne vidim nikakva izlaza iz toga. Ali, slonar Unejs je moj dobar prijatelj i njemu ću poslati poruku i zamoliću ga da učini što može i upozoriti ga da je to od velike važnosti. Zamoliću ga da te on najavi kralju, pa da mu ti lično izneseš svoje mišljenje, te da se, ukoliko to bude mogao, kod njega zauzme za tebe.“ Abdu-l-Muttalib reče: „To mi je dovoljno!“

Zu Nefr je Unejsu odmah poslao poruku: „Abdu-l-Muttalib je prvak Kurejšija i vlasnik je mekanske karavane. U niziji hrani ljude, a po visovima zvijeri. Kralj je od njega oduzeo dvije stotine deva. Zatraži mu prijem kod njega i budi mu od koristi koliko možeš!“ Unejs mu je odgovorio: „Učiniću to!“ Potom je razgovarao sa Ebrehom: „O kralju, pred tvojim vratima se nalazi prvak Kurejšija i traži da ga primiš. On je vlasnik mekanske karavane, u niziji hrani ljude, a po brdima zvijeri. Dozvoli mu da uđe i da ti kaže šta želi!“

Abdu-l-Muttalib je bio izrazito lijep čovjek, prijatne vanjštine i impozantne pojave. Kada ga je Ebreha ugledao, izrazio mu je poštovanje i nije krio svoju zadivljenost njime. Nije želio da ga Abesinci vide kako zajedno sa njim sjedi na prijestolju njegova kraljevstva, pa je sam sišao i sjeo na ćilim, davši znak Abdu-l-Muttalibu da sjedne pored njega. Zatim je rekao prevodiocu: „Pitaj ga šta želi!“

Abdu-l-Muttalib je rekao da želi da mu kralj vrati onih dvije stotine deva koje je oteto od njega. Čuvši to, Ebreha je rekao prevodiocu: „Reci mu! Zadivio si me kad sam te ugledao, a kada si progovorio, ohladio si mi. Spominješ mi dvije stotine deva koje sam ti uzeo, a ne spominješ Kuću koja je simbol tvoje vjere i vjere tvojih predaka, a ja hoću da je srušim!“ Abdu-l-Muttallib reče: „Ja sam gospodar deva, a ta Kuća ima svoga Gospodara i nju će On štititi!“ Ebreha reče: „Od mene je ne može zaštititi!“ Abdu-l-Muttalib povika: „Vidjećeš, može li!“

Ebreha mu je vratio deve, a on je po povratku Kurejšijama ispričao cijeli slučaj. Zatim je naredio da napuste Meku i da se sklone u brda i klance, jer je strahovao od divljanja vojske. Potom je ustao i uzeo za halku vrata Kabe. Sa njim je ustala i grupa Kurejšija, pa su zajednički molili Allaha i od Njega tražili pomoć protiv Ebrehe i njegove vojske. Držeći u ruci halku vrata Kabe Abdu-l-Muttalib je govorio: „Bože moj, čovjek sputava životinju svoju, pa sputaj i Ti tu skupinu Tvoju! Neka krst njihov i sila njihova ne nadvlada sutra silu Tvoju!“

Zatim se sa ostalim svijetom zaputio prema brdima, odakle su gledali šta će Ebreha učiniti sa Kabom.

Ebreha se odmah ranim jutrom spremio za ulazak u Meku. Pripremio je svoga slona, po imenu Mahmud i rasporedio vojsku. Bio je odlučan da po svaku cijenu poruši Kabu i da se odmah vrati nazad u Jemen. Međutim, kad su slona upravili prema Meki, sa strane mu je prišao Nufejl bin Habib, uzeo ga za uho i šapnuo mu: „Lezi ili se vrati tamo odakle si došao! Ti se nalaziš u Allahovom svetom mjestu!“

Onda mu je pustio uho, a slon je kleknuo! Slona su udarali da se podigne, ali nije htio. Zatim su ga udarali po glavi, nogama i stomaku, dok mu krv nije potekla, ali on nije želio ustati. Kada su ga okrenuli prema Jemenu, odmah se pridigao i potrčao. Isto se tako ponašao i kada su ga okrenuli u pravcu Šama, a kad su ga nakon toga, opet okrenuli prema Meki, on je ponovo kleknuo.

Allah, azze ve dželle, je tada na njih sa mora poslao ptice, koje su nalikovale crnim morskim lastavicama i čvorcima i svaka je ptica nosila po tri kamena: jedan u kljunu, a dva u kandžama. Kamenje je bilo veličine leblebije i sočivice, ali koga god bi pogodilo, usmrtilo bi ga. Oni koji nisu bili pogođeni, bježali su putem kojim su došli, padali po putu, rušili se niz stmine i umirali! Ebreha je umro pogođen kamenom.

Zato neka znaju svi oni koji ikada pokušaju srušiti Kabu ili oskrnaviti njenu svetost, kao što su to prošloga petka pokušali Husi iz Jemena da će inša-Allah završiti kao Ebreha i njegova vojska!

Braćo i sestre, čuvajmo svetost Kabe, klanjajmo propisane namaze i izvršavajmo sve propise našega Dina, čuvajmo se harama, ispunjavajmo obaveze prema našim roditeljima, a posebno prema našim majkama i nikada našim roditeljima ne kažimo ni „uh“, čuvajmo naše porodice i odgajajmo ih u islamu, nikome ne uskraćujmo njegov hak (pravo), ne prisvajajmo sebi ono što nam ne pripada, zarađujmo halal imetak i trošimo ga na Allahovom, subhanehu ve te’ala, putu, samo od halal nafake izdržavajmo naše porodice i pripremajmo se za Dan polaganja računa!

Gospodaru, podari skoru pobjedu svim ugroženim i obespravljenim muslimanima, a posebno našoj braći i sestrama u Palestini i Siriji! Otkloni od nas i od svih mu’mina svako zlo i spletke naših neprijatelja i njihovih pomagača! Učini nas od onih koji u Tvoje ime hizmete Tvome Dinu! Ne iskušavaj nas sa onim što ne možemo podnijeti! Učini nas od onih koji se iskreno kaju za učinjene grijehe! Oprosti našim umrlim roditeljima i precima, koji su na nas prenijeli svjetlo vjere! Uputi našu djecu i potomke i učini ih prvacima Ummeta i boljim čuvarima Dina i Domovine od nas! Budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u Džennetu, društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!

وَالسَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللهِ!